Sreten Ugričić

Copy Image

Misli su uvek nečije. Moje su tvoje. Osvrćem se oko sebe. Gde si? Grad mi je pred očima i iza leđa, pulsira, tmulo, tmasto. Ukorenjeni ritam večne pretnje, svireposti koja ne bira kada će da udari

Copy Image

Opet krenem, vođena zvukom, idem u crkvu, idem iz očajanja, idem da se vidim s Bogom i ljudima, iako mislim da su vernici nevernici, jer ne veruju u ovaj svet, takav kakav jeste, nego u neki drugi, iako mislim da su nevernici pravi vernici, jer veruju u ovaj svet, takav kakav jeste, a ne u neki drugi, ko zna koji i kakav, eto tako mislim, pa nije čudo što je moj hram daleko, daleko, dugo ima da se ide, ali krenula sam, idem polako, idem laka koraka, zvuk me vodi, tek okupana i svetlog pogleda, u kome se reflektuju očaj i radost što se vidi istina, pa šta bude - neka bude